Никејско - Цариградски Символ Вере

Сажето Исповедање вере, звано Никејско - Цариградски Символ Вере, саставили су свети оци Цркве на прва два   Васељенска сабора, који су одржани у Никеји (Мала Азија) односно Цариграду, да би сачували чистоту Науке Христове   од разних лажних учења, јереси.

На првом Васељенском сабору који је одржан 325. године у Никеји састављено је првих осам чланова Символа Вере. Непосредни разлог сазивања сабора било је ширење Аријеве јереси (Арије је био Александријски свештеник који је учио да Исус Христос није Бог него да је створен као и сви остали људи, и да није вечан нити без греха, иако је најузвишенији од свих створења.).

На другом Ваељенском сабору, одржаном 381. године у Цариграду, додато је још четири члана. Овај сабор је сазван да би се спречило ширење нове јереси, Македонијеве јереси (Македоније је био Цариградски патријарх, који је тврдио да Свети Дух није Бог већ Божји створ, и да самим тим није раван Богу.).

Верујем у једног Бога, Оца Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

Први члан Символа Вере: постоји само један истинити Бог који је свудаприсутан, непроменљив, неограничен, свезнајући, вечан, беспочетан и бескрајан, духован и бесмртан, свемоћан, савршено добар, савршено праведан. Он је створио, Својом Силом и Премудрошћу, све невидљиво (небо) и све видљиво (земља).

И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;

Други члан: ИСУС значи СПАСИТЕЉ (дошао је даспаси људе од Сатане, греха и смрти), ХРИСТОС значи ПОМАЗАНИК (Цар, Свештеник, Пророк). Он је једини Син Бога Оца, који је рођен, а не створен, што значи да је истог бића као и Његов Отац. Из овога следе остале Његове особине, тј. Светлост од Светлости ( пошто је Отац Светлост, логично је да и Син буде Светлост), Бог истинити од Бога истинитог. И сам Господ Исус Христос каже: “Ја и Отац цмо једно” (Јован 10;30). Кроз Њега је Отац створио све ствари које су створене на небу и земљи.

Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

Трећи члан: ради спасења људи Син Божји привремено напушта Царство Небеско и силази на земљу, оваплоћује се (плот - тело, оваплотити - отеловити, обући тело), тј. узима људско тело и људску душу, постаје човек, али савршен човек без греха и порока, какви су били први људи у Рају, пре свог греховног пада. Он се оваплотио тако што Га је Пресвета Дјева Марија зачела на натприродан начин, силом Светог Духа, и потом родила, тако су у Њему сједињење две природе, божанска и људска. Он је Богочовек, тј. Бог и човек су рођени у једној личности, а Пресвета Дјева Богородица. Она се још назива и Приснодјева, зато што је била дјева пре, за време и после рођења Исуса Христа. Остала је Дјева заувек.

I koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;   I koji je vaskrsao u treći dan po Pismu;   I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;   I koji će opet doći sa slavom,da sudi živima i mrtvima,njegovom Carstvu neće biti kraja.

Четврти, пети, шести и седми члан: Он приноси Себе као невину жртву и умире на најсуровији начин не за Своје грехе, пошто их није имао, већ за грехе људског рода од Адама на овамо. После три дана, као што је прорекао васкрсава из мртвих и побеђује смрт, да би људима даровао вечни и бесмртни живот код Бога. После четрдесет дана Узноси се на небо. Тиме се завршава Његова мисија спасења људи, Он се враћа у Царство Небеско одакле ће поново доћи да суди свим људима, живима и мртвима, и свим бићима.

И у Духа Светог, Господа , животворног, Који од оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

Осми члан: Свети Дух је треће лице Свете Тројице, који су исти по суштини а различити по лицима, те се зато и Он као и Отац и Син назива Господ, и заједно са Њима поштује и слави. И Он је Истинити Бог од Истинитог Бога , Он исходи од Оца , не рађа се као Син . Назива се животворни јер без Њега нема стварног живота ни на небу ни на земљи.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Девети члан:Црква је Богом установљена заједница људи, уједињених вером у једног Бога, Светим тајнама, законом Божјим и црквеном управом. Њен оснивач је Господ Исус Христос (Он је рекао: “Сазидаћу Цркву Своју и врата адова неће је надвладати” (Матеј 16;18)). Она је једно духовно тело са једном главом, Исусом Христом, и Духом Светим који борави у њој, те зато можемо веровати само у једну Цркву. Света је зато што је освећена светошћу њеног Оснивача, Његовим речима, делима и жртвом, и зато што је њен циљ да освети људе, као и зато што кроз целу историју даје много светих и мученика. саборна је јер се обраћа целом човечанству. Називамо је апостолском јер је очувала дух, учење и рад Христових апостола, које је Он изабрао и којима је дао власт да говоре и раде у Његово име.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Десети члан: Крштење је Света тајна којом се постаје члан Цркве. То је Света тајна која се врши само једном, зато се у Символу Вере каже једно крштење. Овом Светом тајном човек се ослобађа прародитељског греха (прародитељски грех се преноси са генерације на генерацију кроз целу људску историју од Адама до данас, зато се још назива и наследни грех.), као и свих осталих личних грехова које је починио до тог тренутка (ово се односи на одрасле особе, деца осим прародитељског не поседују друге грехове). Остале Свете тајне нису наведене у Символу Вере зато што кроз Крштење добијамо благодат од Духа Светога и постајемо хришћани, и тек после тога можемо приступати осталим Светим тајнама, други разлог је тај што је у време састављања Символа Вере било спора између светих отаца и јеретика око неких питања везаних за ову Свету тајну.  

Једанаести и дванаести члан: Код другог Христовог доласка, после краја света догодиће се свеопште васкрсење мртвих (душе умрлих добиће нова, непропадљива, духовна тела, а тела оних који тада буду живи у трен ока ће се претворити из природних, пропадљивих тела у духовна) и тада ће наступити Страшни (Последњи) суд на коме ће се праведницима одредити вечно блаженство, а грешницима вечна мука.

врх странице

<<< назад